Inverter klima uređaji su napredna tehnologija koja je u mnogo čemu promenila korišćenje samih uređaja. Tako da danas sa inverter klima uređajima možemo najpovoljnije grejati stanove, lokale, kuće i kada je napolju -20 stepeni celzijusa.

U slučajevima kada je potrebno hlađenje preko čitave godine (kompjuterske i serverske sale) moguće je hladiti prostoriju i onda kada je napolju hladno.

U koju god svrhu da koristite inverter klimu ili ušteda koju postižete je ogromna.

Jako je bitno da inverter uređaji konstantno izračunavaju uslove rada (spoljna temperatura, unutrašnja temperatura i zadata temperatura) i na osnovu toga reguliše rad svog motora tj. kompresora i samim tim energija se štedi maksimalno.

Pre svega inverter klime rade na temperaturama do -20 stepeni, dok obične klime rade najviše do 0 stepeni. Inverteri imaju bolju energetsku klasu u odnosu na obične klime.

Bolji je učinak utrošene i dobijene rashladne odnosno toplotne energije, bolji su parametri SEER i SCOP (kod on/off klima se i dalje gledaju stari parametri cop i eer). Evropska unija postavlja ambiciozne ciljeve u pogledu zaštite klime. U cilju postizanja tih ciljeva proizvodi su klasifikovani u nove energetske razrede i oznake energetske potrošnje. Kod invertera, broj obrtaja kompresora i spoljnog ventilatora se elektronski menja (i tako prilagođava zadatim uslovima), pa se pored navedenih osobina sporije ledi spoljna jedinica.

Tako se kontinualno opstrujava neophodna količina vazduha.

Temperaturna odstupanja su manja i dobija se do 30% ekonomičniji rad.

Manje je opterećenje na električne instalacije stalnim uključivanjem i isključivanjem kompresora i daleko bolji rad u zimskim uslovima. Rezultat su i smanjena potrošnja električne energije, duži vek trajanja proizvoda i smanjeni troškovi održavanja i servisiranja.

Kao i ostali električni uređaji i klime se klasifikuju po energetskim klasama od klase A (najekonomičnija) do klase G. Njime se označava odnos dobijene dopolote, odnosno rashladne energije, u odnosu na potrošenu električnu energiju.

Veličina ili kapacitet klima uređaja se određuje na osnovu više faktora od kojih je najvažniji veličina prostorije i njen oblik. Osim toga, važan je i položaj u odnosu na strane sveta (sunčane strane), koliko osoba boravi u prostoriji, termička izolacija prostora … itd. Na osnovu svih tih parametara određuje se veličina klime. Neko generalno pravilo jeste da na prostor od 20-30 kvadrata ide klima od 12000 BTU, takozvana „dvanestica“.

Klima uređaj se najčešće postavlja na zid, ali ne bi trebalo da bude okrenut tako da direktno duva prema ljudima. Često je postavljen tako da duva baš prema garnituri odakle se gleda televizija, prema pisaćem stolu ili prema nekom drugom mestu gde se ljudi stalno zadržavaju, što izaziva ukočenost mišića, glavobolju… i takvo postavljanje treba izbegavati.

Da, klima uređaji troše manje električne energije (u poređenju sa toplotnom energijom koju emituju) od ostalih grejnih tela koja rade na struju. Za 1,2kW utrošene električne energije klima emituje 3-5 kW energije (podaci za klimu “12-icu” – 12000BTU, količina emitovane energije zavisi od energetske klase). Klima uređaji, osim električne energije, koriste i energiju sabijenog gasa – freona. Tako dolazi do pomenutog efekta.

U zimskom periodu jeste preporučljivo držati klimu uključenom i tokom noći kako bi održavala temperaturu prostorije. U suprotnom, samom uređaju biće potrebno više vremena kako bi počeo grejati prostoriju.